Храм Светог Архангела Гаврила у Београду, смештен у Хумској улици, подигнут је као задужбина београдских добротвора Милана и Радмиле Вукићевић, „у част и славу ослободилаца у рату 1914–1918". Овај свети дом је испуњење завета који је Милан Вукићевић дао 1915. године током повлачења кроз Албанију. Земљиште за изградњу поклонила је Општина града Београда, а терен је морао бити подигнут насипом од пет метара.

Пројекат храма урадио је уважени руски архитекта и сликар Григорије Самојлов, познат по свом доприносу оживљавању српско-византијског архитектонског стила. Као асистент на катедри за византијску и стару српску архитектуру сарађивао је са Александром Дероком, што је значајно утицало на његово разумевање духа српске средњовековне градитељске традиције.

Темеље храма осветио је 1937. године епископ Сава (Трлајић), а изградња је текла брзо и квалитетно. Освећење храма извршено је 4. јуна 1939. године од стране патријарха српског Гаврила (Дожића), митрополита скопског Јосифа и епископа Јована и Дионисија. Патријарх Гаврило је у беседи нагласио да је храм подигнут „на успомену свих српских војника који су положили своје животе у ослободилачким ратовима".

Ктитори су сахрањени у крипти храма, а традиција да се после храмовне славе служи парастос и дели послужење још увек се пажљиво негује.

Храм је преживео Други светски рат и опстао у времену комунистичке власти, када је више пута био у опасности од рушења. Прва иницијатива за рушење појавила се одмах након рата под изговором да „народ не посећује цркву", али је долазак моштију Светог Пантелејмона 1946. године привукао бројне вернике и спречио овај покушај.

Педесетих година, са изградњом стадиона ЈНА (данашњег стадиона Партизана), поново је постојала намера да се храм уклони јер би „ометао утакмице звонењем". Захваљујући ангажовању цркве и верног народа, храм је и овог пута сачуван.

У храму се налазе две спомен-плоче посвећене страдалим српским војницима – једна у част 46. класе Војне академије, а друга у част 1.300 каплара, подигнута 1976. године.

При храму је 1949. године основана библиотека, намењена духовној и моралној просвети парохијана. Мисионарска делатност и данас је жива кроз предавања и трибине на којима учествују клирици и истакнути гости из области културе.