Иконостас храма Светог Архангела Гаврила представља једно од најлепших дела српске црквене уметности 20. века. Израђен је од ораховине у дуборезу, дело браће Милојевића, познатих дуборезачких мајстора.

Композиција иконостаса прати традиционални поредак: парапетна зона са резбареним орнаментима; престоне иконе представљене као стојеће фигуре; зона дванаест апостола са сценом Силаска Светог Духа у средини; на врху – Деизис, као круна целокупног уметничког дела.

Иконе на иконостасу сликао је академски сликар Драгомир Глишић, чији рад одликује меко моделовање лица и стил дубоко укорењен у српско-византијску традицију.

Унутрашњи простор храма употпуњен је и делима дебарског мајстора Славка Атанасовског Крстанчета, последњег носиоца школе дубореза коју је основао владика Николај Велимировић. Он је извео Христов гроб, тронове Светог Пантелејмона и Свете Петке и три сточића за целивајуће иконе, који су стилски прилагођени иконостасу и чине са њим складну целину.

Првобитан живопис започели су академски сликари Евгеније Варун-Секрет и Ретлингер, али је Други светски рат прекинуо радове. Њихове фреске су касније обновили Даница и Милосав Младеновић.

Пун живопис храма извео је 1985. године академски сликар Драгомир Марунић, након стручног школовања у Атини. Фреске су рађене у духу српског и византијског сликарства епохе Немањића, а укупна површина живописа износи 851 m² са 603 насликана лика, од којих 53 српска светитеља.